Tišina

 

преузимање

 

U tišini, gluvoj i jasnoj tišini, čovek vidi više i dalje, kao neko ko se popeo na vrh brega pa pogledom premerava  tamnoplave obrise u daljini. Na dlanu mu je sve ono skriveno, sve ono što beži od buke i spava pod mirnom površinom okeana, tamo gde vlada rajski mir. Podarena mu je sva mudrost ovoga sveta, i ako samo malo miruje u tom carstvu senki, okružen spokojem koji pružaju samo još mirni, beživotni pustinjski predeli, bez igde ikoga, bez čoveka i druga, ako samo malo svojom ćutnjom i sa zaklopljenim očima okrzne tišinu kao prsti gitaru, prostreće se pred njim vidik kakvog nema ni u najtajanstvenijim pričama, kakav ne opisuju ni najumnije knjige sveta. Ugledaće sebe, osetiti svoju dušu, a njegove će ruke biti vesla kojim će zaploviti umirenim vodama samospoznaje. Pretvoriće se u pticu zaspalu na visokoj steni, tamo gde ni vetar ne može doputovati, samo hladno strujanje vazduha koje lagano obuzima promrzlo telo.

U buci, među nesnosnim ljudskim glasovima, iščezava tanka modra linija miljama udaljenih planina, i tonemo u to vražje more ljudske gluposti, nagrizeni bezumnim vrtlozima ludila. Lišeni tišine i blagotvornog uticaja nepostojećih zvukova, stojimo kao pred streljačkim vodom, i drhtavo strepimo od toga koja će nam se reč, kao vreli kuršum zariti u nejako srce. Kovitlaju se spremni okidači, i ne ostaje ništa drugo do da pokoreno spustimo ruke, poraženi od najvećeg neprijatelja tišine. U buci nestajem, ni traga od hlebnih mrvica da se kasnije sebi vratim, da uđem u kućicu od pruća i započnem još jednu nedovršenu pesmu.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s