Obrisi života

369d5e6a1fe59610ac9d963540f9db09.jpg 

 

Možda će ponekad, u osvitku zore,

Dok fenjere gase svici pokraj puta,

Zadrhtati plavo­ ljubičasto more,

sa suzom skrivenom u tami kaputa.

 

Možda će se ptice, u letu nad krovom,

dok im krila seku tonove tišine,

okretati dugo za tim tankim zovom.

i gledati Sunce kako se uspinje.

 

Možda povetarac, kraj zelenih lipa,

Kraj visokih breza dok prolazi kradom

Zastane pod oblakom kroz kišu što sipa,

sa pogledom mutnim, sa klonulom nadom.

 

Možda će se zimi, kroz snegove guste,

Dok u kasne sate pospan putnik kreće

istrgnuti ptica pa kroz staze puste,

prhnuti u nebo da svemir obleće.

 

Možda se dok jastuk neizgužvan stoji,

laki dašak vetra pod jorgan zavuče

I možda dok jesen jasenove boji

Zazvone daljine za srce što ne tuče.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s