Ad literam

преузимање.jpg

Od reči do reči, tišine, tišine,
od slova do glasa pa u daljine,
od ruku do neba pa u klonuća,
mašu mi strpljiva moja bespuća.
A sve će jednom, u mokra jutra,
ko pijan prosjak što čeka sutra,
prezreti život i odsjaj dana,
misao davnu s voljenih strana.
Boleće vidim, uzdišem teško
detinjstvo drago, daleko, nežno,
A ko bi reko, umorni sate,
i šta bih dala da mi ga vrate.
Od tebe do mene, i natrag nema
prašinom staza posuta drema,
Doleti samo, dok leto gasne
svitac iz neke drage mi basne.
Sedne na rame, ugašen, bedan,
šapne da život je samo jedan
Zadrhtim samo, ko od hladnoće,
jer nije život to što se hoće.
Od reči do reči, tišine, tišine,
od slova do glasa pa u daljine,
od ruku do neba pa u klonuća,
mašu mi strpljiva moja bespuća.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s