Belutak

 

 

Previše sam budna. Previše postojim.

I kako da vičem, kada glasa nema!

Ovo više nije ono moje vreme,

zgrudvala se stvarnost, mrenom prekrivena.

 

Belutak iz snova isplivao noćas,

a stišana svetlost drhtala polako.

I reka je moja potekla unazad,

previše sam budna, previše je jako.

 

Prejako se šapat spustio na rane,

tu već horda zlobnih  kopitama gazi,

I gle, kako pluta taj belutak jadni,

odoleva viru i njegovoj snazi.

 

Previše sam budna, noćas i zanavek,

previše mi slika u očima spava,

čak čujem da šume slapovi usahli

uviru u tminu, gde samuje glava.

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s