KRAĐA ŽIVOTA

Saved from

charlotte.studio-cellar.com

 

Nema u toj čaši ništa sem tišine,

komeša se crveno jezero na dnu.

Zasjaše mi oči, na trenutak sine,

al’ ugaslo srce, raspori se tu.

Od radosti davne plamte samo želje,

taj gorki se ukus stapa s pokajanjem,

I ne vidim više sreću, prijatelje,

iz nemirnog stakla pijem očajanje.

Prodala sam osmeh za čašu samoće,

hromo on se vraća nakon prve kapi.

Odlazim gde vodi ovo grešno voće

al’ nema mi mesta ni na jednoj mapi.

Sve u uzdah stade, pokorno sam pala.

da l’ to noćas ječe vinogradi prazni?

Iz usahlih loza život svoj sam krala,

i gle, kako vinom otičem po kazni.