UKRADENA SLIKA

 

 

 

 

4a4375a7a085f12893ac2ad22b8427ec

 

Kiša, koju niko sem mene ne čuje,

miris terpentina na  tuđoj mi ruci,

Slivaju se niz suve oluke,

uviru u nemir gde snevaju zvuci.

 

I ja ih već vidim kako plaču,

ređaju se pokisli i bedni;

A i dalje miriše ta boja;

na kičici siročići žedni.

 

Napojim ih oduzetom snagom,

a na platnu oči zure  gnevno;

Al’ i dalje miriše ta boja

dato obećanje, zapisano, drevno.

 

Kažu da ih pustim kišama da odu,

zalud ruku pružam, zalud kradem boje;

Al’ uporno razliva se tuga,

dok šapuću tiho: one nisu tvoje.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s