ZABORAV

 

Zaboravljamo sve. Nikako da prežalim što sam zaboravila svoju prvu reč, sada bih je sigurno zapisala i podvukla. Ne sećam se gde sam i prema kome načinila prvi korak. Zašto sam iz puzećeg položaja poželela da ustanem, i ustala? Koje sile su me podigle sa tla? Smetnula sam s uma prvu napisanu pesmu, izbrisala iz glave prve složene i izrimovane reči. Zaboravila sam pozdravnu poruku svog učitelja iz prvog razreda osnovne škole, slabo pamtim u kojoj sam klupi i kome redu sedela. I prozor kroz koji sam gledala dok sam iščekivala zvono slabo nosim u sećanju, a znam da bih sada često otvarala njegova krila, u nameri da udahnem malo svežeg vazduha.

Zaboravljamo sve. Lagano. Okrećemo glavu od školskih drugova koje jednom u pet godina sretnemo na ulici. Pretvaramo se da smo zakoračili u novi život, negde gde smo potpuno svoji i nezavisni. Iskoračili smo iz mladosti i detinjstva, postali važni, postali veliki. A ipak, svako od nas i dalje sedi u svojoj klupi i nemo gleda kroz jedan prozor. Iza njega, cveta uređen vrt. Gledamo, i čekamo da nas neko pusti da potrčimo i zagrlimo slobodu. A zvono nikako da zazvoni…

124a45e0460423b30f5eb1fd63c1190b

Saved from

moonlightrainbow.tumblr.com

 

Advertisements

2 thoughts on “ZABORAV

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s