КОБНА НОЋ

 

“Нећу стати на тај мост и нећу узети камен”, сасвим одлучно је одговорио, прекрстивши руке у знак протеста.

“Када бих само ја тебе слушао”, насмејао се и наставио да пише.

“Борићу се за дах, млатараћу рукама, дозивати у помоћ, али нећу потонути.”

Окренуо је главу у правцу прозора, који је већ  дуго пропуштао месечеву светлост. Ноћ пуног Месеца испунила је собу сенкама, па су по зиду играле силуете ноћних лептира, свитаца и закаснелих пролазника. Огрнуо се треперавим мраком, настојавши да не мисли на оштрину ледене воде, губљење свести и нестајање у звуку затварања последње странице. Посматрао је занесењака пред собом, човека који у жару тренутка, понесен сјајем сребрнасте ноћи, кроји његову малу судбину. Мрзео га је, али га се у исто време и бојао. Сада је дошао у ситуацију да мора да моли за свој живот, да клечећи на коленима преклиње за мрвицу милости. Својим зажареним и уплаканим очима гледао је сенку пера која се вијори на зиду, и као застава се победоносно зарива у његово потопљено срце.

Како је игра сенки постајала све живописнија, његове су руке биле под све већим теретом. Осећао је како му конопац сече вене и зауставља крв, а дланови падају ка земљи, као одсечени. Ледена струја је потресала тело, управо у ритму померања пера на обасјаном зиду.

“Борићу се”, несигурно је изустио, гледајући у поседнуту прилику крај отвореног прозора.

“Ја кројим твоју судбину”, нагло му се окренуо, повисивши глас.

Минути су пролазили, а њему је све више понестајало ваздуха. Звук немирне воде разгранао се великом просторијом, па су таласи великом брзином ударали у зидове. По њима су још увек трепериле сенке, а глава будућег утопљеника грчила се у настојању да преживи кобну ноћ. Обема клонулим рукама држао се за столицу, а повремено би се у болном јецају ухватио за врат.

Крај прозора је мирно седео човек са пером у руци. Гледао је како облаци заклањају Месец. У наступајућем помрачењу зачуо се хук воде, да би убрзо наступила злослутна тишина.

“Ја сам твој Бог”, изговорио је са задовољним изразом на осенчaном лицу и погледао ка месту где је до пре пар редова седео несрећни млади господин из богате породице.

Једним потезом руке  отерао је случајне пролазнике са моста и стакленом чашом заробио уморног ноћног лептира. О убиству те кобне ноћи сада нико неће моћи да посведочи.

 

5c3cf746cc07e33360fb9f377bb87f95.jpg

Saved from

jeffreyhein.com

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s