Da nam je manje tuge…

 

Manje bi bilo tuge

da je manje mraka,

da je manje oblaka što zaklanjaju Sunce,

 da je manje nezainteresovanih ljudi.

 Manje bi bilo tuge

da je opstao  samo poneki čovek koji je spreman da sluša,

 da jutro ne donosi samo tamu, već i poneki zrak.

 Manje bi bilo tuge

da se radjamo tamo gde uistinu i pripadamo,

da se ne moramo kriti kada nam se čitav kosmos sruši na glavu.

Uistinu bi

manje bilo tuge,

da samo malo manje patimo,

da nas samo malo manje povredjuju.

 Da je lakše vazduh disati,

da nam malo manje zastaje u grlu pri svakom udisaju.

  Manje bi bilo tuge

 da samo poneki voz stane i sačeka,

da bar jedna ptica sleti na prozor, ujutru, dok otvaramo oči.

Da joj čujem glas,

makar jednom, dok me sve manje ima medju ljudima.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s