ПОЗНА МЛАДОСТ

“Мислим да је боље да не отвараш врата још неко време. Прилично веје.”

Није га послушала, само се огрнула неким старим изношеним шалом и потајно изашла на завејану терасу. Са ње се пружао поглед на велико двориште окружено белим јелкама. У средини се клатила љуљашка претешка од снега који је целе ноћи падао. Покрио је кровове свих кућа докле год је поглед досезао. Руке је ставила под дебели џемпер, онај старински, ручно плетени, где су се игле сударале и журиле да што пре скроје подлогу за топли загрљај.
“Прехладићеш се!”, довикнуо је из кухиње, где је све мирисало на чај и лимун.
Окренула се и једном руком захватила баршунасти покривач који тек што се спустио на терасу, направила грудву и принела залеђеним образима. Лице јој се укочило од хладноће, али се све време смејала, јер, пао је снег.
“Дођи, чај је готов!”
Погледала је кроз прозор како јој маше рукама, показује на лепо сервирани прибор за чај и послужавник са наслаганим колачима од јабука. Махнула му је и кренула унутра, кад је схватила да у руци држи неупотребљену грудву која се постепено мрвила. Сакрила се иза улазних врата, али је прво морала да загази у наносе снега који су се преко ноћи настанили на тераси.
“Дођи, брзо дођи нешто да видиш!”, узвикнула је.
“Чај ће се охладити, знаш да не волим да пијем хладан чај. А и филм ће почети!”, негодовао је, али је ипак пошао да види шта јој је то напрасно привукло пажњу, и постало важније од традиционалног гледања филма у осам увече.
“И шта је то толико…?”
Није стигао ни да изговори, а већ су му уста била пуна снега. Она је стајала на прагу и задовољно се смешила, трљајући руке о џемпер. На његовом лицу је, међутим, био израз велике љутње, и таман кад је њен осмех почео да сплашњава и претио да се претвори у забринутост и озбиљност, он је скочио на њу и бацио је у дубок снег, смејући се и котрљајући је по дворишту које је већ било окупано мраком.
Смех двоје стараца, којима нимало не приличи да се као деца ваљају по снегу, одзвањао је улицом и будио заспале, који би кроз слатки дремеж само изустили:
“Опет се играју као нека деца.”

 

471c85e0ff7f44d55b3ba43ed9f4dd12.jpg

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s