БЕЛА СОБА

“Уђите, седите.”

У углу беле собе налазила се столица. И то је све.

“Ако вам буде неудобно, само покуцајте у зид, донеће вам јастук.”

Гледао је чудно у онога који му је давао још чуднија упутства, упитавши се какво је ово место.

“Видите и врата, али нипошто их не отварајте док не дође време. Ја ћу вас ускоро посетити да видим како се сналазите.”

Погледом је испратио човека који је тако мало рекао, тек толико да га потпуно збуни. А и шта би могао да му каже, соба у којој се налазио била је потпуно празна, сем столице  у углу. Ипак, надао се неком објашњењу, да му се бар у неколико речи појасни ситуација у којој се нашао. Али, добио је ћутање, или прећуткивање…тишину. Није паничио, сео је на под и рукама притиснуо главу која га је јако болела. Покуцао би у зид да добије неки лек, али је знао да ће му онда донети јастук. Тако је човек рекао. А јастук му није био потребан, чак ни столица. После пола сата, два, три, можда и више, можда и неколико дана, то није знао, почео је да чује неке гласове. Нагло би скочио, већ у страху, и добијао је јаку жељу да прође кроз забрањена врата. Али неки невидљиви окови му нису дозвољавали ни корак ка вратима. Једно време је настојао да дође до њих, али после тешких напора најзад је одустао. Зид му се чинио час снежно белим, час тамним, некада је добијао и црну боју. Тада му је долазило да вришти, али гласа није било. Ни да заплаче није могао, као да су сва људска осећања исцурела из њега. У патњи се понекада ударао у главу, која је једнако као и раније болела. Онда је сео на столицу, недуго потом су се отворила врата и човек је ушао.

“Добро се владате”, рекао је, “мада не саветујем опирање. Ја хоћу само да вам помогнем.”

“Ја хоћу да се вратим у свој претходни сан, овај ме само мучи”, поново се ухватио за главу.

“Сан је сан, а живот је живот. Док гледате овај албум, размислите коју боју највише волите”, и пружио му је један албум са сликама. Потом је изашао из беле собе.

e043723871b2d76fe820454e8cf50432

У рукама му је остао отворен албум у коме су биле поређане слике њега, његове породице, његовог краја, његових путовања. Лице му се стегло, згрчило, али не беше ни капи из ока. Болни крик му је изобличио лице. Легао је на под, и у дрхтају читавог тела пратио је сенке које су играле по зиду. Као у балетској представи, таласале су се силуете, позната и непозната лица…цериле су се маске његовог живота. Као да је упао у транс, а када се освестио, угледао је истог човека над њим. У руци је држао два одела, бело и црно.

“Јесте размислили о боји?”, питао је.

“Ја волим сиву”, једва је изустио.

“Само црна или бела. Бирајте.”

“Нећу одело, хоћу да се пробудим!”

“Бирајте!”

Зграбио је црно и прекорно погледао у човека на чијим је рукавима била мрља од крви.

“Могу ли сада да идем?”, упитао је молећиво.

“Можете отворити врата, али ми претходно морате одговорити на једно питање. Кајете ли се?”

“Због чега да се кајем?  У сну нема кајања, ту је човек слободан. Иако имам ове ланце на ногама. Сада их разумем.”

“Ово није сан”, прошапутао је човек.” Видео сам да гледате мрљу на мени, то је ваша крв. Ви сте се јуче убили.”

Пао је на столицу, ухватио се за главу и видео крв и на својим рукама. Није могао да виче, само је немо отварао уста.

“Отворите врата. Није тачно да све самоубице иду у пакао. То је предрасуда која многе људе непотребно мучи.”

Он је пао на колена и најзад узвикнуо:

“Само сам хтео да све буде готово, али краја изгледа нема!”

“Врата.” Погледом и прстом је усмеравао очајника. Он је устао, лакше се кретао јер су окови спали, ухватио се за браву и лагано отварао.

“Не заборавите да обучете одело!”, довикнуо му је човек.

Бљештава светлост је одједном обојила белу собу. Затворио је очи. Није ни стигао да види како одједном облаци почињу да се превлаче преко црвеног неба.

из збирке “Приче са прашњавих полица”

14914583_322389448140198_2112665451_n.jpg

 

Saved from

LiveLoveDIY

Advertisements

2 thoughts on “БЕЛА СОБА

  1. Upravo redom čitam tvoje prelepe misli, minijature i priče i sad ugledam da si objavila knjigu. Čestitam ti od srca! Verujem da ćeš uvek da budeš posvećena pisanju i da tkaš ovako nadahnute niti koje spajaju različite delove u (nove) celine.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s