ŠANSA

1882f9e9c0bcde1ba4375092ddb1c5e9.jpg

Zima, godišnje doba kada se svode utisci, kada se pokušavaju zaboraviti porazi i ostaviti neuspesi, da bi se sa snegom stvorilo neko privremeno utočište, iako će se ono sa njim i istopiti. Dok posmatram ljude kako koračaju zavejanim ulicama, stvaram utisak da to hodaju neke čaure ispod kojih možda postoji nešto živo. Niko nikog ne prepoznaje, sneg je izgovor za izbegavanje neprijatnih i nepoželjnih susreta.  Jednostavno, ponekad je ljudima potreban izgovor, izlaz. Dok traju topli, sunčani dani čovek se oseća izloženo i prepušteno svakojakim uticajima. Zato je zima pravo rešenje. Zavučeš lice duboko u topao vuneni šal i ogradiš se od pogleda. Ruke stisneš u džepove kaputa a glavu prekriješ nekom kapom ili otvoriš kišobran, a onda bez bojazni od prepoznavanja hodaš svojim omiljenim stazama.

      Ponekad je čoveku zaista potreban spas, da se bar jednom u godinu dana sakrije od pogleda, pridika i zameranja. Da se zavuče u svoje odaje, dok napolju veje sneg i fijuče vetar, da ostane sam sa svojim mislima i željama. Polako se približavaju praznici, Nova godina i Božić. Toliko toga lepog je smešteno u jednom godišnjem dobu. Ljudima se pruža neka šansa da sve loše, rđavo i ružno iščupaju iz sebe i bace u dine ovoga snega kako bi sa njim i nestalo. Ali, čim se sneg otopi ono što smo tokom zime odbacivali od sebe i bacali, kao da se zalepilo za zemlju i onda se sa prvim jačim vetrom vraća  natrag nama. Ni sneg nas, dakle, ne može spasiti.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s