STUDENA SVETLOST

 

70c87f1ea71c3006383bf0347a29c5bc.jpg

 

Nekom ulicom, u kasnoj noći,

sanjivom, hladnom, promrzlom od studi,

prolazim kraj kuća, prozora svetlih

iza kojih spavaju spokojni ljudi.

 

Gledam u žutu treptavu svetlost,

od zaboravljene sveće plašljivo tinja,

setnu  dodirujem polutamu,

mirisom me mami ko prezrela dunja.

 

Sa tankim velom tuge treperi,

Njiše se, lomi i preda mnom pada,

od tog zlatnog snopa žalosti, samoće,

obasjane ruke drhte, ko od jada.

 

Zatvoren prozor, al’ od  blagog vetra,

zadrhti često, ko da se boji.

Zadrhti svetlost, daljine prazne,

ulice tamne i  snovi moji.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s