SMIRAJ

 

dok.jpg

 

Nigde se ništa ne čuje,
i zvoni tišina kroz oči i uši.
Nigde se ništa ne čuje,
sem nemi šapat što me guši.

Svi glasovi redom zamukoše,
redom se gase svetla kraj puta.
Nigde se ništa ne čuje,
čak i vetar stade i zaćuta.

Što se nekad rađalo u zvuku
smanjilo se kao zrno maka.
Ne čuje se više nigde ništa,
čak ni kiša pod stadom oblaka.

Zaćutale grane jasenova,
divlji kesten sad krišom pucketa.
Ne čuje se ništa, nigde više,
čak ni duše sa onoga sveta.

Nigde se ništa ne čuje,
i zvoni tišina kroz oči i uši.
Nigde se ništa ne čuje,
sem nemi šapat što me guši.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s