НАЈДУЖЕ ЋУТАЊЕ

61ed39e7c75250901a7a92651fe65b82.jpg

Saved from countrysidepoet.blogspot.com

 

На то ћутање се надовезивао жагор мојих презрелих мисли. Требало је само отићи, устати из тих столица које су разбацане струјале по соби, и нестати пред надолазећом плимом окрутних речи. А колико је било тешко напустити просторију, видело се из положају руку, чврсто спуштених на сто, у грчу умирених. И док не нестајем, једна жила на врату куца као храст погођен громом и стапа се са звуком сата који у дну собе равномерно трепери са временом. Погледи укрштени у једну замку која сваког тренутка некога може заробити, лутају по недужним предметима, падају на под са кога се не може устати.

На то ћутање се надовезивао читав мој живот, пред очима су играле сенке људи, давно истрошених у очајничком покушају да победе у битци за својим сновима. То ћутање ме и данас често буди, најдуже ћутање откад су измислили тишину.

Advertisements

6 thoughts on “НАЈДУЖЕ ЋУТАЊЕ

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s