”Препознавање” и ”Рукопис једног меланхолика” Станимира Трифуновића

Photo5222.jpg

Пакет се књигама је нешто што ми увек измами искрени осмех на лице. Поштар ми је крајем марта донео две лепо запаковане књиге, и чим сам почела нестрпљиво да отварам, пред очима су ми се појавила два света, чијем откривању сам желела што пре да приступим.

На корицама збирке прича ”Препознавање”, човек стоји пред отвореним вратима, а иза њега је соба у полутами. Прекривен непотпуним мраком, у одласку који је исто тако непотпун, као да ослушкује глас ноћи и очекује одговоре на многа питања која је сам себи поставио, али и на она која су му се испречила кад год је покушао да у миру савлада своје тежње, страхове и неукроћене снове. Преда мном је дрхтала књига у којој се човек, у свој својој сложености и духовном нескладу, борио за очување оне благотворне тишине коју нам даје осећање вољености, и нејако се бранио од плима те исте тишине, која је знала снажно да прибија уз зидове душе. Станимир Трифуновић је својом књигом прича откључао врата света где обитавају његови усамљени, вољени, остављени, разочарани ликови, заробљени у лавиринту, где свако јури свог унутрашњег Минотаура, ходајући крај конца који је саздан од самих осећања. Сви они чезну, не толико за љубављу, колико за миром који им с правом припада, окрећу се тражећи себе и своје некадашње жеље које су затрпане прашином времена. Човек је у Станимировим причама, по мом мишљењу, заборавио на себе, а онда, ниоткуд, појављује се нешто што га подсећа на то какав је желео да буде. А постао је све оно од чега је хтео да побегне. Мрзовољан, стар за снове, увучен у свакодневицу која убија душу, а потребне су му макар илузије. Илузије су као некакво невидљиво ортопедско помагало што вешто очувава и идентитет и интегритет и спокојство.

”Препознавање” су својеврсна филозофска расправа коју ликови воде са собом и са светом. Изузетно атмосферична књига која отвара један кишом окупан прозор, под њим стоји човек који у грчу чезне за свим оним што се може огрнути плаштом љубави. Стоји, окупан кишом, збуњен оним што му је донела судбина, али и спреман да сваког тренутка потрчи, не би ли сустигао вољени живот. Нису то само приче о љубави. То су приче о вртлогу осећања, клечању над запитаним собом, онда кад ветрови пољуљају темеље наше личности.

Од ”Препознавања” до ”Рукописа једног меланхолика” линија је танка, па сам тако брзо уронила у свет који се окретао око једног Ивана Јовановића. Узео ме је за руку и одвео на место где свако лечи оно што га боли, а он је желео да излечи своју меланхоличну душу. Да ли је то могуће? Нисам могла а да не упитам себе. Како је главни лик шетао стазама македонске бање, притиснут неком давнашњом тескобом, прогањан одјецима душе која се ни за трен није смиривала, тако сам, трагом његових стопала, упознавала дилеме што су израњале из магле његовог ума. Станимир је описао усхићеност човека који воли, његове стрепње и скривене страхове, открио нам је шта се дешава кад љубав закуца на врата, рашири руке, а човек устукне и постави себи питање: да ли је стварно желим, или живим да би је стварно желео?

Стилом и вештином писања која очарава, изузетним познавањем сложености људске душе, способношћу да читаоца заокупи и не пушта да оде, Станимир Трифуновић је приказао људско биће на раскрсници, растрзаног између жеље, кајања и одлуке. Он је писац који враћа у доба лепе писане речи, када су књиге биле једини вид бекства од стварности. Трагом његовог пера отишла сам у свет књижевности каква се данас ретко пише. Једном сам рекла… несвакидашње писање, сада још више стојим иза реченог.

Било ми је велико задовољство и уживање да са кишног прозора посматрам ко ће се препознати, ко ће остарити у меланхолији, ко ће у својим рукописима неуморно наставити да се јавља неким заспалим љубавима.

Advertisements

6 thoughts on “”Препознавање” и ”Рукопис једног меланхолика” Станимира Трифуновића

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s