ЗВЕЗДА

Како смрт зна да сија у очима. Као звезда, обасја цело биће. Гура човека из његовог тела, мало по мало га примиче ивици и запоседа његово биће. Понекад, проговара уместо запоседнутог, и више не чујеш његове речи, већ само хук надолазеће олује која га полако носи. Учини ти се на трен да видиш обрисе човека, старог пријатеља или само знанца, али смрт у њему засија и снопом црне светлости те разувери. Тело поприма облик танке смрти, узима њену силуету, извија се да би могло да спакује све своје дојучерашње снове у саркофаг од бола. Руке већ грле земљу, све чешће падају ка њој, иако их човек успиње ка небу и проговара из грла свог прошлог живота.
Да сместим илузије и снове у нешто где смрт не може да допре?, мисли.

Јер у телу већ буја тама, није то сигурна кутија за чување жеља и тежњи.

Advertisements

One thought on “ЗВЕЗДА

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s