КУЦАЊЕ У НОЋИ

2039953aa0f05ce7d3efa0136d33f6e6

Saved from pinterest, little girl looking out at moon | Cogito Ergo Scribere

 

Можда ме спасила зора

И дан је к’о наручен дош’о,

Ни гавран на прозору кишном,

Ни смрт са црним велом,

Нешто је куцало, тачно,

Ал’ час је тај брзо прош’о

Брзо се вратио прозрак,

Одевена туга у белом.

Куцало је у ритму,

Тренутак заледи време,

Ал’ страх ми пустио руку,

Јер волимо да смо хероји,

Не би тог црног кљуна,

Ни сечива оштрог о теме,

Од чега ме спасила зора,

Какво то чудо постоји?

Од јутрос сам уморна, сама,

И слушам ветар и људе,

Ал не знам да л’ људи постоје,

Можда смо опроштен грех,

Духови прошлости вапе,

Понекад нас клонуле буде,

Ја заспати нећу више,

Јер дави ме умрли смех.

Advertisements

6 thoughts on “КУЦАЊЕ У НОЋИ

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s