ЗАВИСТ

d2205d6d748033b6c48473ffa12b158d.jpg

saved from pinterest

 

Завидим ти на пахуљама у коси,

на руци што држи кишобран и када је сунчано.

Храброст ми недостаје да оставим

отворена врата за собом,

па се погнуте главе враћам

и тихо их затварам.

Завидим ти на блатњавим ципелама,

ја увек носим још један пар са собом.

Нема смелости у мојим прстима

ни да дотакну жице гитаре у излогу радње.

Шта ако испусте звук?

Па ме преки поглед пресече

и покаже ми пут.

Завидим ти на шареним платнима,

ја увек сатима смирујем боје.

Из мене само штрчи жеља да никако не откривам,

и стаклене мисли да чувам од света.

Ти и не мариш,

а ја ти завидим на храбрости

што прошеташ баш оном улицом

којом најјачи ветрови дувају.

И увек се плашим,

јер шта ако ми затреба храброст

да пркосим смрти што ми се испречила.

Немам ја смелости у корацима да побегнем,

а да јој се погнуте главе не вратим.

 

 

Advertisements

4 thoughts on “ЗАВИСТ

  1. Није ово завист, ово је врлина самоспознаје. Иначе, пре свега, дивни стихови са оним вишедимензионалним амбијентом у којем се чује шкрипа старих врата, хуј завеса крај отвореног прозора, крцкање дашчаног пода, шапат одсутних и мук присутних.
    Поздрав срдачан!

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s