ОСЛУШКИВАЊЕ ЕУРИДИКИНИХ КОРАКА

7b144cfc93ff9aa51e8e3692d7b8cf04.jpg Edmund Dulac-Orpheus and Eurydice

Еуридика је нечујно ходала за Орфејем. Опрезно је ступала на ужарено камење, не испуштајући крик, смрвила је грудву бола која јој се заглавила у грлу и наставила да корача за једва чујном лиром и замагљеном силуетом човека.
Само да се не окрене, мислила је. Ту сам, одмах иза тебе, слепо те пратим.
А Орфеј је ослушкивао, ништа сем кључања вреле лаве и дошаптавања знатижељних богова није чуо.
”Да ли ће издржати?”, питали су се. ”Не би смео да пропусти овакву прилику.”
Са Орфејевог чела сливале су се капи зноја, очи лутале по црвеном мраку, тражећи макар сенку која би потврдила Еуридикино присуство. Ништа није наговештавало њен лик, богови су га преварили и сад обманут иде ка светлу које ће прерасти у вечиту таму.
”Овде сам!”, немо је узвикивала Еуридика, али Орфеј није могао чути њен глас из утробе мртвих, и чим је шапат богова окрзнуо рубове његове сумње, нагло се окренуо. Њене руке је одједном зграбио црвени мрак, праћен урликом из Орфејевих груди.
Тихо и побеђено вратио се свету живих, све чекајући да поново чује онај немили шапат створитеља. Ваљда ће тада јасно чути и њене кораке.

Advertisements

2 thoughts on “ОСЛУШКИВАЊЕ ЕУРИДИКИНИХ КОРАКА

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s