У хладу посеченог дрвета

Photo4121

 

Све је облепљено жутим небом. Врабац се забио у прашину и покушава да маше крилима. Ја седим у хладу посеченог дрвета. Машем сновима који су остали заробљени у покушају лета. Са висина се цеди лепљива сунчева течност, пада на руке које се сећају хладноће глечера. Лист брезе не дише. Стопала додирују ужарени свод. Ходамо по звезди чија се светлост неприметно повећава. Из удаљене шуме јауче џин. Врабац подиже главу и нестаје у пламену. Посечене гране изнад мене прокапавају. Звезда ће експлодирати чим далеки јаук утихне. Лист брезе трепери, а крик прастарог џина ломи облепљено небо.
Невидљиви, меки снег из земље истопљених глечера.

Advertisements

4 thoughts on “У хладу посеченог дрвета

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s