ПРЕРАНО БУЂЕЊЕ

 

    Нека јака тишина ме ноћас прибија уз своје зидове, баца о рубове тек недосањана сна, у коме су ме дочекали и прерано испратили сви живи и неживи, а сви вољени и топлине, сећања жељни. Јака тишина ме ноћас сабија и упија у себе, а ја, са мреном сна преко полубудних очију не борим се да останем на страни јаве већ се грчевито држим за оне рубове, ишчекујући повратак међу безазлене контуре моје прастаре прошлости. Из заглушујуће тишине ноћас пишем, а речи ми шапућу сви они умилни гласови из недовршеног сна. Пробудих се прерано.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s