СЛУТЊА

 

Слутим да кроз очи улеће тишина,

да бескрајну патњу зањишу топлине,

да напијем срце, не од чаше вина,

већ од силних речи док гледам висине.

 

Слутим да ће време вратити ситнице,

покајање људи и румене речи,

да ће читав призор бити једно лице,

кроз које лепота усамљено јечи.