БЕЛИ КОЊ У СНЕГУ

“Само право, прати пут, не застајкуј често. Дубок је снег, гледај да идеш тамо где већ има утабаних стаза”, сећао се очевих речи.

“Одмарај коња кад можеш, и пази на чутурицу”, одзвањало му је у глави.

Коњ се већ уморио, па је сишао са њега и погладио га по њушци. Из раширених ноздрва избијала су два снопа паре, а бела дугачка длака сјајила се на поподневном хладном сунцу. Још два сата и сунце ће нестати иза оближњих брда и остаће сам, заробљен у негостољубивој шуми. Мораће да пожури, да замори већ изнемоглог коња и стигне пре првог мрака.

“Кад стигнеш до високог храста под којим ћути једна мала клупа, одмори душу и коња и осврни се око себе. Мало даље је пут који води дубље у шуму, не плаши се, седи на коња и као ветар прохуји. Неће проћи много и бићеш на једној широкој ливади.”

Сишао је са белог коња и сео на клупу. Још нејаке руке  дрхтале су од хладноће, па их је тако поцрвенеле и хладне гурнуо под дебео зимски џемпер, чији су му рукави били предугачки и често падали преко дланова. Попио је пар гутљаја воде, све гледајући у свог коња који је снажно рзао и ударао копитама по снегу. Са храста се на њих обрушавао снег, заклањајући видик на густу шуму која их је опкољавала. Проверио је да ли је торба око његовог појаса чврсто везана, гурнуо руку у њу, а када му је под прстима зашуштало писмо, попео се на свог неоседланог коња и појурио ка путу пред њим.

Коњ је заронио у сметове, раскопао нетакнуте планинске дине и одједном је као ветар почео рушити зидове од стакла што су избијали на путу. Осетио је снагу свог старог коња, морао је чврсто да се држи како не би завршио у снегу. Као да се подмладио, коњ је пројурио кроз затрпану шуму и убрзо је изашао на ливаду о којој му је отац причао.

“Са друге стране је опет шума. Одмах ћеш наићи на поток, па допуни чутурицу и напој коња. Продужи даље брзо, јер неће проћи много а већ ћеш прве куће угледати.”

И чим је угледао тај поток, он је сишао са коња и узео чутурицу. Али чутурица је већ била пуна, иако је скоро до последње капи испразнио. Коњ се напио воде па је само мирно стајао крај потока а црне очи су се утапале у надолазећи мрак. Постајало је хладније, и његове мисли су једва призивале очеве речи.

“Њихова кућа је међу првима, опасана дрвеном оградом, можда ћеш је се и сетити. Видећеш амбар и бунар мало даље. Не вичи, само уђи и предај писмо. А коња нахрани и чекај.”

Узјахао је, претходно још једном проверивши писмо. Мрак је лагано гутао шуму и све већи страх је почео да господари његовим срцем. Често је жмурио и дубоко дисао. На трен му се учинило да сања, па је замишљао како јаше у шуми надомак своје куће, где га чека топла постеља и дечија безбрижност. Његов бели коњ је пуном снагом јурио кроз храстову шуму, не посустајући ни на трен. Дуга бела грива вијорила се као застава, секла је  мрак по коме су провејавале ситне пахуље.

Из ноћи су израњала мала светла. Јаче је пригрлио коња и он је убрзо стао пред једном кућом. Имала је лепу ограду и велики амбар. Сузних очију је пољубио коња и повео га у двориште. Неко се унутра смејао, повремено би се зачула и песма. Отресао је снег са чизама и нечујно покуцао. Смех је био све јачи, па је одлучио да непозван уђе.

“Откуд ти, сине, по овој зими? Где је отац?”, упитали су скоро сви у глас, поскакавши са столица. Соба је била пуна људи, румених, насмејаних, ситих. На столу је било доста хране, али је он није гледао. Само је узео торбу, извадио писмо и предао првом који му је пришао.

“Шта пише, побогу?”, запиткивали су.

“Није добро”, одговорио је деда након пажљивог читања. ”Пао је у постељу.”

Деда се обукао, позвао још двојицу и изашао напоље. Дечак је сео крај топле пећи, спустио поглед и слушао дубоко дисање свог белог коња.

“Чекај, јер све што можеш ти си урадио. А ако ја одем док си у путу, знај да ћу се у белог коња претворити и увек те чувати.”

By The Cottage Door’ (1852) British artist George Augustus Holmes
Објављено у 24. броју књижевног часописа ''Исток''

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s