ЏАК ПУН ГРЕХОВА

Не подижем поглед. Само корачам. У очима ми сузе, тешке, као капи амазонских киша. Падају испред мене у зрео снег, а ја их остављам да се заледе попут овог проклетог срца у мојим грудима. Налетим на дубљи снег па пропаднем до колена, а они јадни, мјаучу, да ли од хладноће или предосећаја да ће им се нешто страшно десити.

Од малих ногу сам заволео животиње. Мајка Јана је причала како је трећи дан по мом  рођењу у колевку са мном ставила и једно мало штене како бих осетио топлину животиња. Још је говорила да нема веће љубави од оне коју та невина створења осећају према нама. Осетио сам је, много пута, онда кад би ме људи изневерили па бих желео себи срце да ископам… да никада више не верујем никоме и одем далеко, тамо где ми срце није ни потребно. Привијао бих се уз дрво, уз камен, уз све оно што у себи нема ни трунку људскости, све док нисам схватио да у свему више људскости има него у варљивим људским очима, њиховим ситним, малим душама. Склупчао бих се уз пса, мачку, јагње, сео на траву и гледао како из њихових наизглед безбојних очију сипа топлина, као топла киша у јулско поподне. Заволео сам ћутање риба, лепет птичијих крила, нечујно корачање мачке по старом земљаном поду, онда кад је мајка метлом јури што уноси мишеве у тек очишћену кућу. Све сам то заволео. А сада се крећем овом пустодолином, као да у џаку носим леш, а не пар шарених мачића, још непрогледала. Газим овај језиви снег и проклињем облаке што су га баш ноћас посејали по пољима и њивама. Да су сачекали, да их само пустим, можда их неко узме… можда се неко ражалости над њиховом тешком судбином. Али, њихова судбина не би била тешка да се ја нисам дрзнуо, да их ја својом грубом ручердом нисам зграбио и стрпао у овај кавез. Ништа од свега овога не би било да се луда глава није спустила пред женином наредбом: ”или ја, или они”. Где је само нађох тако бездушну, као да су је сами ђаволи одгајали… укротила ме, уплашила, запретила, њеним животом условила.

Скидох капу и бацих је у напуклу бару. Она се мало задржа на површини па потону, као да сам је у само море бацио. Мачићи почеше да мјаучу, али се џак једва померио. Нејако је то, ситно, а са много више душе него оно створење из моје куће што ме натера да начиним овај неопростиви грех. А грех је то, велики. Кажу… животиња је то, још није ни света видела… то се не рачуна. А ја газим дине нападалог снега и плачем, као да сам неко дете понео да бацим.

Испред мене пут. Сеоски, каљави. Види се да су недавно прошла нека кола, биће да овде има људи. У даљини се уздизао дим из оближњих кућа. Облаци су претили да затрпају моје трагове. Размишљао сам да останем са њима, гледао у небо, очекивао олују. Ма, нека ме затрпа заједно са њима, да ниједно пролеће више не видим. Отворих џак. Малене њушкице су вириле из поцепане тканине, полуотворених очију. То ситно, мршаво, смрзнуто, а већ више душе од мене има. Ја стојим изнад њих, онако проклет и прогнан од Бога, одлучујем о нечему о чему никако не бих смео.

Ко сам ја да вам прекрајам живот? Па нека сте сто пута животиње! Ко сам ја да вам узмем тај поклоњени дах из грла? Као да нисам и ја добио исти поклон? Да живим, док ме Свевишњи не покупи.

Сузе ми полише лице. Нека смо и ја и она прогнани из раја, ако нам је тамо икада и било место. Мајка Јана би ме сада истукла, послала у кревет без вечере, а онда данима учила о људскости и моме месту на овоме свету.

” Не смеш никога повредити. Ти немаш право, није ти дато да одлучујеш о туђем животу ”, рекла би.

Снег је почео да веје. Отворио сам џак, склопио очи и кренуо назад својим уклетим траговима. Лажем. Каквим траговима… о оваквом човеку никакав траг неће остати. Што сам се више удаљавао, све више су ме прогањале њихове чисте очи. Док се моје срце, са сваким новим кораком, све више давило у блату неотопљеног снега.

The illustration of Paul Oscar Droege ( 1898-1983

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s