
Препознаћете га по очима. Не гледајте његове усне, осмех, руке, немојте слушати његов глас. Усне могу слагати, осмех у својој несталности може заварати, руке се за час полакоме и одустану. Глас задрхти, замукне или зајечи.
У очи гледајте.Ту нема варки. Оцртавају се све намере, сви путеви, пређени и планирани. Добар човек вас неће посматрати само да би вас тобож видео, већ дубоко, истинском вољом и пажњом вођен. Његове зенице окупаће вас милином, па ће вам се свака мука топити као под наслагама благог сунца.
Он не говори много. Речи су оштри мачеви, он то зна, зато сваку загледа и пажљиво кроји. Уколико би вас њоме случајно посекао, добар човек ће вам данима видати ту нехајем нанету рану, сам боравећи у патњи већој од ваше.
Нећете га виђати како обилази манастире и цркве. Он то чини веома ретко. Његова молитва тиха је и блага, једва чујна, али громогласна. Изговара је пред спавање, онда кад осети како је свет постао тежак и пожели да збаци тај терет са својих плећа.
Препознаћете га. Само изоставите оне који вас не гледају душом и добар човек ће вам тихо прићи.