Болест модерног човека

слика је сачувана са Пинтереста

Године 2019. децембра месеца, у једном не тако малом граду у Кини, од само 11 милиона становника, званом Вухан, појавили су се први случајеви обољевања од мистериозног, до тада непознатог вируса. Епидемиолози су регистровали тек пар случајева обољевања од такозваног корона вируса који напада респираторне органе.

Кина се месец дана и нешто више борила са великим бројем заражених и умрлих. У свет су доспевале слике људи у заштитним оделима који са великом пажњом и страхом збрињавају угрожене. Свет се, међутим, није много обазирао на то. Људи су слободно путовали, Европљани, Американци и остали цивилизовани свет није много обраћао пажњу на то што раде Кинези.

„Кинези стално нешто измишљају“, говорили су. „А и то свакако неће доћи до нас“, настављали су.

Убрзо потом, кад смо сви полако престали да гледамо шта Кинези и остали у тамо некој Азији раде, забележени су први случајеви у Европи. То није спречило Европљане, Американце и остали цивилизовани свет да наставе своје мале животе купујућу по Риму, Милану, Венецији… Као и пред почетак сваког пролећа, увелико су се заказивали аранжмани за осми март, пролећне викенде и лета у луксузним хотелима и на познатим дестинацијама којима Европа располаже. Ни бриге, ни разлога за њу.

Модеран човек је увелико преболео те дечије болести, преживео ратове, кугу, дифтерију, елементарне катастрофе и глобална загревања.

Модеран човек 21. века је човек који не мари за околину. „Сама ће се она очистити“, мисли.

Модеран човек не мари за животиње. „Саме ће оне себе збринути, природа тако налаже“, каже.

Модеран човек 21. века не мари за другог човека. „Сам ће бринути о себи. Ја се држим оне – гледај своја посла“, закључује.

Миц по миц, корак по корак, модеран човек је постао исувише модеран, па једино што ради јесте стварање привида да је њему толико лепо, и нека цркну душмани. Хедонизам, та чудна реч, чије значење и не желим да разумем у потпуности јер ме асоцира на јавашлук и грубо потирање свега људског у човеку, толико се усталила међу модерним људима, да све чешће на улици можемо видети хедонисту уместо човека.

Уживање ради уживања. Лепо је то можда, али ја више волим да видим некога ко ће се пре одрећи свог раскошног јела у корист пар гладних, него хедонисту масних образа.

Чин по чин, корак по корак, модеран човек се суочио са великим бројем заражених од болести „која се нас не тиче“. Ипак, то није зауставило кретања и шетње по дестинацијама, луде прославе и величања којекаквих обичаја и догађаја.

Модеран човек није учио од животиње која ће „сама себе збринути“ и није научио када и како се притајити да би, попут ње, савладао неку природну препреку. Храбар и одважан, не посустаје пред бесмислицама. Тек када је болест модерног човека (који је у међувремену збринуо ону животињу тако што ју је појео) закуцала и на његова врата, покушао је да врати време уназад, устукне пред природом и покаје се за све своје хедонистичке поступке. Границе се затварају, отказују путовања, праве залихе намирница, на школе стављају катанци и одлажу сви догађаји.

Модеран човек се уплашио нечега што га се у почетку уопште није тицало и што је било тако далеко од њега. У међувремену, Кина је самодисциплином успела да се избори са кризом која је, додуше, код њих и почела. Сада шаље помоћ модерном човеку.

А у Србији? Србија ко Србија, много ратова, мука, бомби и санкција преживела. Зар је то разлог да се живот на који смо навикли поремети?

И кад све ово, хвала Богу прође, живот се врати у нормалу, кад још једном заборавимо шта смо  преживели, модеран човек биће пред великим изазовом. Да ли се променити? Постати свеснији, савеснији, солидарнији, бољи? Или наставити по старом, док иза угла вребају нове опасности?

2 thoughts on “Болест модерног човека

  1. Ништа се неће променити на боље. Ниједна патња ни невоља нас не могу одвратити од насрћућег индивидуализма којем смо се подали са похотном страшћу. Ми смо сваким даном све већи саучесници у удаљавању од Бога. (Ултра)хедонизам је само средство.
    Мислили смо да смо господари на земљи и једнаки Богу у својој грандиозности, али нешто мало и невидљиво припитомило је наш понос, диктирајући нам шта да радимо и захтевајући понизност..На жалост, то нас неће опаметити. Модеран човек је постао роб модернизма.

    Liked by 1 person

    1. Гордост, без клице свести и разума. Загарантована аутодеструкција, али и деградирање човечанства до те мере да нисмо свесни колико смо у ствари мали, а вештачки растемо у својим и само можда, туђим очима. Нешто неочекивано, непланирано, незамишљено, уместо да нас дозове себи у сврху свачијег добра, отело нам је компас из руку. И да, хедонизам јесте само средство. Хвала на читању! Поздрав!

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s