У ЉУДИМА

          

  У људима који дају, а да ништа не очекују заузврат, лежи нада.

У њима је клица благости и доброте коју треба расејати по свету, али као да смо јалова земља, ништа се код нас не прима и не ниче. Та великодушност, углавном својствена онима који немају ни за себе довољно, треба да нам буде капија кроз коју ћемо сви проћи и упутити се неким бољим данима.

У људима који се баве лепим је спас.

Загледајте се у оне који прстима и душом стварају свој свет, у уметнике, рукотворце и креативце. Њихов прозор је отворен према бојама и светлости, они извлаче из овог туробног света, жељног материјалног, преостале нити топлине и везују их у клупко успомена. Ограђени су, својим невидљивим утврђењем, од оних који увек негде журе и који у тој јурњави не виде чак ни боју својих ципела. Ограђени, дарују нам поклоне које ми не видимо и не ценимо.

          У људима који вас питају како сте, станује истина.

Они нам откривају какав је човек заправо, а сваки је човек изворно добар, кад се роди у њему ни трачка зла нема. Тек касније, кад након силних искушења и невоља почне да се квари и пропада, рађа се и потреба да уздизањем себе човек понизи другога. Онај који жели да зна како смо, да ли нам је добро са нама самима, да ли смо тужни, сами или болесни, без да га интересује где смо били и шта смо радили, тај је човек добар и нимало се, од свог настајања, није променио.

            Они који нас се сете када смо и сами себе заборавили, вредни су сваког поштовања и дивљења. У њима је снага, јер када поред властите бриге и проблема могу мислити и на друге, велико су богатство овога света.  

            На крају, у самим људима је будућност. Како радимо тако ће нам и бити. А чини ми се да много тога погрешног обитава у нама људима, па смо се изгубили и скренули са свог пута. Тешко ће бити остати добар човек, кад изгубљени и одсечени од врлина кроје путеве којима се сви крећемо. Кад је много гласова, а нигде гласа разума нема. Кад је много паметовања, а нигде памети. Кад је много мудровања, а нигде мудрости. Биће тешко паметном да проговори кад се они празних глава напричаше и много неистина и лажи испустише у свет. Биће тешко, јер глупост и зло се шире као отров и зараза, а ми као да не желимо да се излечимо.