ЉУДИ ЗАБОРАВЉАЈУ

Људи заборављају.

На напуштеним љуљашкама

Оставили смо своје снове

Сада се клатимо и љуљамо по аутобусима,

На танким телефонским жицама.

Људи заборављају.

Гласове предака

Што дрхте у напуклим

Прашњавим рамовима.

Сада се дозивамо мимиком,

Нерођени и отиснути од крви

Ауторска фотографија, Београдска капија на Нишкој тврђави