Потоње

Некада пролети читав живот

И не добијеш шта си желео.

Да ли си залуд живео?

Неостварен и недотакнут?

Некада,

Цео век исцури,

Неосетно, кап по кап,

И,

Једино што си имао јесте сам живот,

Го и напуштен,

Као оронула кућа покрај пута,

У којој су некад звецкали тањири