Предаја

Јесен везала дане белом марамом предаје у чвор. Теку они и пролазе, али све наилазећи на ону грудву која застаје у грлу као грумен немира и потом се разлива у телу попут хладне камене воде. Такви су јесењи дани. Наизглед питки, опточени свежином и здравим сном, а ипак тешки, обмотани страхом од будућности и посути прахом прошлости. Предати се значи прихватити спотицање о чвор, као о неминовно јесење страдање од лишћа које нас затрпава.