Предаја

Јесен везала дане белом марамом предаје у чвор. Теку они и пролазе, али све наилазећи на ону грудву која застаје у грлу као грумен немира и потом се разлива у телу попут хладне камене воде. Такви су јесењи дани. Наизглед питки, опточени свежином и здравим сном, а ипак тешки, обмотани страхом од будућности и посути прахом прошлости. Предати се значи прихватити спотицање о чвор, као о неминовно јесење страдање од лишћа које нас затрпава.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s