Под стопалима

Кад под стопалима осетиш како се мокре гране ломе

и један кестен се докотрља до твојих корака.

Подигни главу и поздрави јесен,

ниједна више неће бити као ова.

Стари небо, а и ти си опасан борама,

исцртавају ти путеве којима и не знаш да ли ћеш поћи.

Кад почне да пуцкета, и зелене бодљикаве лоптице те замисле,

(А једном си их већ негде газио),

затвори очи

јесен ће се убрзо уморити,

треба утишати кишу у души и

спремити се за први снег.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s