
Испод мојих осмеха
Наталожена туга ће ми доћи главе.
Страх да се не пробудим тужна
И свима дужна,
Страх од мисли,
Развучене и обмањујуће јаве.
Испод неприродних линија на лицу
Мизерни живот удара у зидове коже.
Страх да не оседим
И у души избледим,
Страх од буђења,
Од свега онога што се десити може.