
Кад под стопалима осетиш како се мокре гране ломе
и један кестен се докотрља до твојих корака.
Подигни главу и поздрави јесен,
ниједна више неће бити као ова.
Стари небо, а и ти си опасан борама,
исцртавају ти путеве којима и не знаш да ли ћеш поћи.
Кад почне да пуцкета, и зелене бодљикаве лоптице те замисле,
(А једном си их већ негде газио),
затвори очи
јесен ће се убрзо уморити,
треба утишати кишу у души и
спремити се за први снег.