Снег опет не мирише.
И промрзли црни глог,
Дрхтећи пред напуштеном
Колибом виноградара,
Не осећа јануар.
Воз се заледио.
На завејаном колосеку,
Машући громогласном белином.
Пред нетакнутим динама
Слути будућност.
27.01.2022.

Снег опет не мирише.
И промрзли црни глог,
Дрхтећи пред напуштеном
Колибом виноградара,
Не осећа јануар.
Воз се заледио.
На завејаном колосеку,
Машући громогласном белином.
Пред нетакнутим динама
Слути будућност.
27.01.2022.
Прекрио снег пусте улице. Прекрио и кровове напуштених кућа. Прекрио снег зарђале капије, осушено цвеће и оно мало жита у заборављеним коритима. Дува као давних зима када смо пекли ситне јабуке и радовали се очишћеним орасима. Пуцкета у шпорету а дрхти у души, јер снегови сем ветрова доносе и тугу, за неким завејаним временима и заспалим људима.