ЈЕСЕН ЋУТИ

           

Не може јесен да проговори. Да може, рекла би:

            “Уморна сам од долазака и одлазака. Нека ми неко украде сво лишће да више нема шта жутети и опадати; нека ми неко откине гране, почупа корење, да ишчезну трагови мог постојања; и нека се киша уроти са ветром да ме однесе пут заборава, а само ове моје речи да остану. Нека ме младу и неисплакану врате кад последњи грозд сазри и прва чаша вина потече.”

            Да на само један трен јесен може да проговори, сви они који пишу у њено име оставили би своја пера и ни кап мастила за њу не би више потекла.            

Али јесен ћути.

Picture saved from pinterest