Ауторска фотографија

Сеница је за крило завезала
Свој бесмртни сан
О крилима орла,
И на прозор ми спустила карту
Пожелећеш у јануару, фебруару,  можда и
у марту,
Неку другу ногу,
Ова твоја се грчила и стезала.
Сеница је једног јутра своје
Крило презрела,
У катран умакала,
Зна, орлови не губе своју снагу.
Ти ћеш овог пролећа, топлог лета,
Ил на зиму благу,
Ново небо  пожелети
Јер  у својој си кожи дозрела.